Ilustrovana Politika

MESTO SEĆANJA I INSPIRACIJE

Šam dud pod kojim je velikan rastao

U velikoj nemaštini književnik Borisav Stanković je bio primoran da svoju rodnu kuću proda i da je za života više nikada ne poseti. Od 1967. ona postaje Muzej-kuća posvećena autoru „Koštane”, „Nečiste krvi”, „Gazda Mladena”…

Sačuvala je duh starih vremena, o kojima je Bora i pisao, i svako ko se zatekne u ovom gradu na jugu Srbije, rado je poseti, uključujući i brojne književnike. Svako proleće u Vranju miriše na sećanje. Kad se otvori nebo nad brdovitim Pržarom gde su nekada svoju snagu obnavljali posle zimskog sna vinogradi, grad se budi. Bude drugačiji. Vedriji kao i nebo. E baš, u to vreme 23. marta 1876. godine rodio se Borisav Bora Stanković, književnik i pravnik. Otac Stojan, obućar, majka Vaska koju će Bora upamtiti samo po pričama baba Zlate, očeve majke koja ga je „od mrvku odnegovala“. Kada je varoš oslobođena posle 422 godine Osmanlijske okupacije 1878. imao je samo dve godine, i dovoljno vremena za odrastanje i gledanje ljudi, slušanje vetrova i upijanje mirisa grožđa i prašine… Danas, to je u Vranju „Baba Zlatina“, ulica kojom se po starovremenskoj kaldrmi kojom je nekada hodao i sam pisac, dolazi do rodne kuće najznamenitijeg Vranjanca. Spomen muzeja u koji dolaze i mladi i stari posetioci, iz zemlje i inostranstva, svi koji se zadase u ovom gradu…