Novi Magazin
DRUŠTVENI MOTOR SLOBODE I TOLERANCIJE
Izložba u minhenskoj Pinakoteci moderne – Ekscentričnost
Potencijalu ekscentričnosti kao estetike slobode, posvećena je izložba u Pinakoteci moderne u Minhenu – Ekscentričnost: Estetika slobode, otvorena 25. oktobra 2024, a koju zainteresovani mogu pogledati do 27. aprila tekuće godine.
Fokus ove postavke, sa oko 100 radova 50 međunarodnih umetnika, usmeren je ka savremenoj vizuelnoj umetnosti u čitavom žanrovskom spektru, sa delima slikarstva, skulpture, instalacije, performansa i medijske umetnosti. Istorijske referentne tačke takođe postaju jasne sa pojedinačnim radovima s kraja 19. i početka 20. veka, a dizajnerski objekti proširuju spektar ekscentričnog. Eccentric. Ästhetik der freiheit slavi raznolikost i složenost fundamentalnih aspekata ljudskog postojanja kao što su telo, identitet, lepota ili okruženje. Odvažno i slobodno, duhovito, dirljivo ili uznemirujuće – pozicije 50 međunarodnih umetnika pokazuju da je ekscentričnost mnogo više od bujnosti ili dekadencije. Ekscentričnost odbacuje svaku ideologiju i predstavlja društveni motor slobode i tolerancije. Između ostalog, stotinak slikarskih i skulptorskih radova, instalacija, videa i dizajna, slave različitost izvan strogih normi i klišea. Izložba istražuje višeslojni spektar identiteta i humanosti. Umetnici eksperimentišu sa širokim spektrom materijala i tehnika. Oni posmatraju i obrađuju svoje motive i subjekte iz najiznenađujućih perspektiva. Izobličuju, deformišu ili pretvaraju u tečnost figure i forme, kombinujući ih u hibridne ili amorfne kompozicije. Osnovna ideja izložbe Ekscentričnost: Estetika slobode leži u uverenju da je ekscentričnost intelektualni stav koji odbacuje ideologije bilo koje vrste. Zasniva se na slobodi misli i dizajna i tako se zalaže za slobodu demokratije i humanizma. Ova sloboda izvan ideologija oslobađa energije transformativne moći. Ne kreće se u hijerarhijsko-autokratskim i binarnim strukturama ili-ili, već pre u umreženim i nebinarnim strukturama i-i. Istorija pojma seže u prošlost, ali se do danas ne može jasno definisati. U staroj Grčkoj, nebesko telo koje se – suprotno onome što se pretpostavljalo u geocentričnom pogledu na svet – ne okreće oko Zemlje, zvalo se ekkentros (od ek = iz i kentron = sredina), odnosno, izvan centra. A možda je upravo ta činjenica karakteristika ekscentrične prirode koja izmiče predvidljivosti i kontroli. Rano je uočeno da društvo koje više puta i na različitim mestima uspeva da odstupi od onoga što se smatra normalnim stiče stabilnost i otpor. Britanski filozof Džon Stjuart Mil, na primer, podvlači značaj ekscentričnih ličnosti za dalji razvoj društva u svom delu O slobodi (1859). Ekscentričnost i sloboda su dugo bili povezani – i čine osnovu ove izložbene postavke. Pedeset umetničkih pozicija odabranih za izložbu ilustruju perspektivu ex centro, pogled izvan fiktivnog centra. Ova izložba istražuje i višestruki spektar identiteta i ljudskosti. Umetnici eksperimentišu sa svim medijima, širokim spektrom materijala i tehnika. Svoje motive i subjekte posmatraju i uređuju iz najiznenađujućih perspektiva, iskrivljuju i deformišu, a zatim kombinuju u hibridne i amorfne kompozicije. Oni razblažuju figure i forme i slave različitost izvan krutih normi i klišea. U pet izložbenih poglavlja uočava se hrabro prekoračenje normi, otvorenost za druge perspektive i nezavisnost ekscentrika. Prva prostorija, pod naslovom Bića, prikazuje različitost pojedinačnih bića čija ambivalentna harizma deluje krhko i ranjivo, ali koja samouvereno zastupaju sopstvenu sferu uticaja. Eskalirajući kosmos govori o prostoru i njegovim estetskim standardima koje stvaraju ekscentrične umetničke ličnosti, dok se poglavlje Transformativna tehnologija fokusira na kreativnu, prekograničnu upotrebu tehnologije i materijala. Konačno, Hibridna lepota i Fluidna tela čine izvanredan koncept lepote, kao i promenljivost i sliku o sebi fizičkog vidljivim.
