Novi Magazin

EVROPSKA UNIJA

Novi zamah u pripremama za rat

Dok je Bundestag promenio ustav ukinuvši ograničenja za zaduživanje za troškove vojske i odbrane, pojedini nemački vojni stručnjaci tvrde da je pred nama „poslednje leto u miru“.

Već drugi samit lidera Evropske unije ovog meseca bio je posvećen naoružavanju EU i Ukrajine, finansiranju tog poduhvata i tome kako da Unija zasluži da mu predsednik SAD Donald Tramp dodeli neko mesto za pregovaračkim stolom u ukrajinskim mirovnim pregovorima. Štaviše, na marginama samita EU i u učestalim evropskim mini-samitima očajnički se pokušava naći evropski odgovor na raspad dosadašnjeg pojma Zapad, to jest kako da se Evropa pobrine za sopstven bezbednosni model bez SAD-a i da pritom bude spremna za eventualni napad Rusije. A upravo taj strah od ruskog napada naišao je na novi zamajac u evropskim medijima i komentarima evropskih političara i analitičara. Vojni stručnjaci u nemačkim medijskim istupima proteklih nedelja sve više ističu gomilanje ruske vojske u Belorusiji zarad planiranih jesenjih vojnih manevara, koje oni vide kao pripreme za napad na teritoriju EU.
POSLEDNJE LETO U MIRU: Profesor vojne istorije dr Zenke Najcel je rekao u jednoj TV debati da moramo da razmišljamo „da je ovo možda poslednje leto koje ćemo proživeti u miru“ te da moramo bar u odnosu to da postupamo. Nemački stručnjaci poput Najcela sve više u TV istupima govore o mogućem scenariju po kojem bi Rusija Vladimira Putina mogla da preuzme malo, nepoznato, beznačajno selo na Baltiku tako što bi, kao na Krimu, na ulice izašli „ljudi u zelenom“ kako bi „zaštitili“ lokalno rusko stanovništvo. To bi, ističu oni, bio test za član 5 Vašingtonskog sporazuma o NATO-u, to jest političke volje Zapada da kolektivno brani teritoriju jedne od članica alijanse. Pojedini kritičari sumnjaju da bi neko u Evropi ili Americi bio spreman da rizikuje rat sa Rusijom zbog nekog baltičkog sela, dodajući da isti političari, stranke i analitičari, koji u slučaju Krima nisu pozivali na povećanje evropske borbene gotovosti, sada se ističu u ratnim pokličima i širenju straha od ruskog napada na EU. Uprkos narastajućem trendu, pojedini mediji, kao što je irski konzervativni dnevnik „Ajriš independent“, smatraju da se precenjuje vojna pretnja Rusije „Ukupna evropska potrošnja na odbranu trenutno iznosi oko 400 milijardi evra godišnje. Čak i u ratnoj ekonomiji, Rusija troši oko 134 milijarde evra i ima malo kapaciteta da potroši više (na odbranu). Evropske članice NATO- a trenutno mogu da rasporede ukupnu armiju od 1,7 miliona vojnika. U odnosu na kombinovanu veličinu evropske ekonomije ruska je patuljasta“, navodi irski dnevnik i ističe da čak i sada, „bez bilo kakvog povećanja potrošnje na odbranu, Evropa može da se izbori sa bilo kakvom dodatnom pretnjom Rusije“. „Rusija zasad ne može čak da se izbori ni sa istočnom Ukrajinom“. S druge strane, nemački konzervativni dnevni list „Velt“ smatra da samo naoružavanje neće povećati spoljnopolitički profil EU te da, osim vojne moći, u okviru Evropske odbrambene unije biće potrebne nove komandne strukture. „Ovo se vraća na staru ideju ’Evrope u dve brzine’. Jer umesto da se administrativni aparat EU opterećuje odbranom, trebalo bi da se stvori modernizovana institucija. Ovo bi okupilo samo zemlje koje su voljne, a one bi bile vezane principom odlučivanja većine. Za razliku od EU ne bi trebalo da postoji nijedna zemlja koja je može zaustaviti na njenom putu, kao što je Mađarska, ili da je potopi, kao što je Španija“, ističe se u „Veltu“ i dodaje da „stvaranje takvog tela nije raketna nauka“ već samo „zahteva političku volju“.
NATO BEZ AMERIKE: A da je Zapad kakvog smo proteklih decenija znali prošlost svedoči i to što su najveće evropske vojne sile krenule da sastavljaju planove da od SAD preuzmu veću odgovornost za odbranu kontinenta, uključujući predlog administraciji Donalda Trampa za kontrolisani i upravljani transfer američke odbrane Evrope na evropske sile u narednih pet do 10 godina. Kako je izvestio „Fajnenšel tajms“, razgovori su pokušaj da se izbegne haos jednostranog povlačenja SAD-a iz NATO-a od čega se strahuje zbog stalnih Trampovih pretnji da će oslabiti ili udaljiti Ameriku od transatlantskog saveza koji je štitio Evropu skoro osam decenija. Pozivajući se na četiri evropska zvaničnika, londonski list ističe da su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i nordijske zemlje među državama uključenim u neformalne, ali strukturisane rasprave čiji je cilj da osmisle plan za prebacivanje finansijskog i vojnog tereta na evropske prestonice i predstave ga SAD, uoči godišnjeg samita lidera NATO-a, koji se ove godine održava u junu u Hagu. Predlog bi trebalo da uključi čvrste obaveze o povećanju evropske potrošnje za odbranu i izgradnju vojnih kapaciteta, u nastojanju da ubede Trampa da pristane na postepenu primopredaju koja bi omogućila SAD da se više fokusira na Aziju. Osim uloge u nuklearnom odvraćanju u Evropi gde nekoliko evropskih vazduhoplovnih snaga nose američko nuklearno oružje, SAD na evropskom tlu u svojim vazdušnim, pomorskim i vojnim bazama imaju oko 80.000 vojnika. Evropski zvaničnici procenjuju da je potrebno pet do deset godina povećane evropske odbrambene potrošnje da se evropski kapaciteti podignu na nivo gde bi mogli da zamene SAD u većem delu konvencionalne odbrane Evrope, ne uključujući američko nuklearno odvraćanje…