Novi Magazin

DRŽAVA VS PROFESORI

Sila kao produžena ruka neznanja

Kakve su šanse Ministarstva prosvete da neznalačkim ad hoc propisima uvede studente u amfi teatre, a đake u učionice koristeći se represijom nad nastavnicima i profesorima?

Nastavnicima u štrajku kojima je isplaćena tek trećina februarske zarade, a nekima ni toliko, početkom nedelje na račune ležu uplate iz donacija građana, što prosvetari pozdravljaju, ali i dalje apeluju na svoje sugrađane da im pomognu na drugačiji način – tako što će im se pridružiti u protestu, štrajku i(li) obustavi, kako god da definišemo njihovu bespoštednu podršku studentima i srednjoškolcima. Istovremeno, pune zarade za drugi deo februara nisu primili ni univerzitetski profesori, a početkom nedelje Ministarstvo prosvete otpočinje inspekcijski nadzor na fakultetima koji nisu odgovorili na ranije poslate upite Ministarstva da im se objasni zašto se i od kada ne radi, da li su u toku štrajkovi ili obustava rada i slično. U međuvremenu, na snagu stupa novi propis kojim se profesorima povećava obavezni rad u nastavi sa sadašnjih 20 sati nedeljno na 35 od ukupno 40, što suštinski otvara mogućnost Ministarstvu da smanji plate na osnovu neodržane nastave. Razume se, stvar je urađena krajnje traljavo i neznalački, budući da profesori pored nastave imaju i obavezan naučnoistraživački, odnosno umetnički rad koji im je neophodan kako za napredovanje u karijeri tako i za dobijanje posla i zvanja nastavnika.
REPRESIJA: „Vlast ne krije da je represivna. Oni kao da nam poručuju: ʻAjde sad da vas vidimo šta ćete.’ Njihova ideja nije da poboljšaju obrazovanje i odnose nego da kažnjavaju. Ova vlast se održava isključivo represivnim merama. Njihov cilj je da se uruši državno visoko obrazovanje, pa da se uvede privatno. Za njih je obrazovanje roba koja treba da se proda, a ne ono što je nacionalna potreba i vrednost koja treba ovu naciju da podigne od proste i primitivne ka naprednoj“, komentariše manevar s povećanjem obaveznih sati provedenih u nastavi dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović, najavivši i da će Beogradski univerzitet ovim povodom podneti žalbu Ustavnom sudu. Prethodno je na adrese sva četiri Univerziteta u zemlji stiglo nekoliko „problematičnih dopisa“ nadležnog Ministarstva, među kojima i onaj u kojem se od rektora, dekana i direktora visokih škola strukovnih studija tražilo da do 21. marta obaveste Ministarstvo da li su o blokadi visokoškolskih ustanova obavestili organ nadležan za unutrašnje poslove ili zatražili njegovu intervenciju. Takođe, tražene su i informacije od dekana da li su pokrenuli disciplinske postupke protiv studenata koji sprečavaju održavanje nastave, odnosno protiv zaposlenih koji su „obustavili rad suprotno zakonu“. „Odlazeća ministarka prosvete je potpisala nekoliko neverovatnih dokumenata u prethodnom periodu. Računam da će to istraživati moje kolege na istoriji pedagogije i na školskoj pedagogiji. To su sve te vrlo sporne naredbe da se preispitaju brojevi sati zaposlenih, da se praktično kolektivi unutar sebe okrenu jedni protiv drugih. Takvim odlukama je proizvedeno toliko novih podela i sukoba. Neko ko je resorni ministar – očekivalo bi se da brine o nastavnicima“, komentariše u utorak, docent na Filozofskom fakultetu Vladeta Milin i skreće pažnju da je „kaznenim i antipedagoškim merama resorno ministarstvo kod velikog broja nastavnika proizvelo pedagoške efekte“. „Nastavnici koji rizikuju svoj posao i primanja, u stvari samo ispunjavaju sve ono što stoji u zakonu – oni se bore za solidarnost, pravdu, istinu, demokratsko društvo i sve to komuniciraju svojim učenicima. Saradnja roditelja i škola koja je večito bila problem, u nekim školama postaje toliko snažna, to je neki novi potencijal“, naveo on.
SOLIDARNOST: A to je upravo ono što se događa u Čačku, gde su nastavnici većine škola posle 100 dana blokade odlučili da se od ove nedelje vrate u učionice. Međutim, maturanti čačanske gimnazije uz podršku svojih roditelja nastavljaju da podržavaju studente. „Blokada se odvija tako što dolazimo u školu, vežbamo za prijemne. Drugačija je situacija nego kad su i profesori bili u blokadi, profesori nam pomažu oko prijemnog. U blokadi ćemo biti dok i beogradske gimnazije budu podržavale studente. To je dogovor koji se neće menjati“, kazala je reporteru N1 televizije maturantkinja Milica Madžarević. Pitanje dokle će beogradske gimnazije izdržati je, nažalost, krajnje diskutabilno. I to profesor istorije iz Osme beogradske gimnazije i nekadašnji predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov ne krije. On kaže da se posle igrokaza s platama deo nastavnika vratio u učionice, ali je i dalje većina njih solidarna sa studentima. Pitanje je, naravno, dokle? „Neki su dobili malo više nego prilikom prošle isplate, neki ništa, tako da se i dalje ne zna koji su kriterijumi uopšte uzimani prilikom obračuna, što zaista nije prioritet nastavnika u ovom trenutku. Naš je apel svima da nam se pridruže i tako nas podrže jer ovim donacijama deluje kao da nas građani plaćaju da štrajkujemo i nastavnici nisu zato ušli u ovaj proces. Naprotiv, mi pozivamo sve profesije da se prema aktuelnoj društvenoj situaciji opredele kao i mi jer su masovnost i zajedništvo naša najveća snaga“, kaže u razgovoru za Novi magazin profesor Markov, skeptičan prema svakoj proceni dokle još i koliko mogu izdržati nastavnici i profesori beogradskih gimnazija.
ŠTRAJK: Što se univerzitetskih profesora tiče, oni gotovo jednoglasno od prvog dana stoje uz svoje studente, s tim što oni nisu ti koji su ušli u blokade već su to učinili studenti. Međutim, nakon prvog smanjenja plata prosvetarima, sve veće represije režima i pritisaka, kolektivi nekoliko fakulteta ulaze u štrajk, nakon čega slede brojni preteći dopisi Ministarstva prosvete, a onda i smanjenje plata profesorima. Glede dopisa u kojem se pita jesu li dekani obavestili policiju o blokadi, što su profesori protumačili kao poziv da policija uđe na fakultete, dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović kaže: „Ja smatram, ali i ceo Beogradski univerzitet i prošireni rektorski kolegijum da ne postoji pravni osnov za tako nešto. Ja kad sam dobio taj dopis, to je bio treći u nizu. Mene je taj dopis pogodio i zato sam tako burno reagovao. Niko od dekana tako nešto ne bi uradio. Ne samo zato što ne postoji pravni osnov već zato što to smatramo nemoralnim. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, policija može ući na fakultete i univerzitet samo uz odobrenje dekana i rektora, a to podrazumeva samo ako se desi neki krupan incident koji može da se reši samo uz prisustvo policije.“ Nakon saopštenja Ministarstva prosvete u kojem se tvrdi da policija nije pozivana da ulazi na fakultete, profesor Radovanović replicira: „Ja nisam promenio svoje mišljenje, a mislim da nisu ni drugi dekani i mislim da smo vrlo ispravno shvatili tu poruku koju nam je uputila ministarka prosvete, a to je poruka u kojoj se od nas traži da napravimo spisak studenata koji su u blokadi i kolega nastavnika koji su u blokadi i koji ne drže nastavu, i da prosledimo taj spisak policiji“…