Danas

IDEJA NIJE LOŠA, ALI JE REALIZACIJA UPITNA

Jesu li građani spremni za zbor koji im predlažu studenti

Imamo dugu tradiciju direkne demokratije i to nije samo socijalistička, već seže dalje od toga, ali ostaje da se vidi da li su građani vični direktnoj demokratiji. Pitanje je šta bi zbor zahtevao od opštine i šta ako opštinska vlast odbije sve zahteve.

Tako komentarišu sagovornici Danasa predlog studenata u blokadi da se građani organizuju u zborove. Kako su studentu naveli u svom „Pismu narodu Srbije“ sve što su uspeli da urade, uradili su zahvaljujući samoorganizovanju po principu neposredne demokratije i plenumskog zasedanja, u kojima se za razliku od predstavničke demokratije svako jednako pita i jednako je odgovoran za ono što ga se tiče. Prema njihovom sudu predstavnička demokratija je neuspešna, te kažu – šta su plenumi za studente, za građane su zborovi. Sugerišu narodu da iskoriti član 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, član 2 Ustava i članove 67 i 69 Zakona o lokalnoj samoupravi, te se samoorganizuju. U postojeć em centralizovanom sistemu i uz vlast koja je spremna na sve, pitanje je da li je ovo dobra i ostvariva ideja. Srđan Prodanović, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da je ovo dobra ideja. „Već duže vreme živimo u situaciji političke apatije i bezvoljnosti, a jedna od stvari koja može da pokrene angažman društava i unese novu nadu je proces deliberacije. Odnosno upoznavanja ljudi različitih pogleda na probleme sa kojima se susrećemo, a koji mogu da se reše u plodotvornoj debati“, kaže on za Danas. Prema njegovim rečima, imamo dugu tradiciju direktne demokratije i to nije samo socijalistič ka, već seže dalje od toga, a u okviru Ustava postoji prostor za to. „Mislim da je jako važno da prestanemo da tragamo za megalomanskim političkim personama i da mo- žda potražimo snagu u sebi i drugima, i na talasu solidarnosti probamo da učinimo ovo društvo boljim“, navodi Prodanović, dodajući da ova ideja dolazi s rizicima i da je implementacija teška. Na pitanje da li vlast može da ignoriše stavove zborova i osnuje svoje zborove, odgovara da svaka institucija može da se korumpira ako neko poželi da je korumpira. Upitan zašto bi jedinica lokalne samouprave kojom rukovodi SNS prihvatila bilo šta što zbor traži, odgovara da iz njihovog ugla ne mora. „Ovde govorimo ne o administrativnom nego realnopolitičkom domenu. Ona bi morala da prihvati ako bi ogromna većina na tom zboru ljudi uložila ogroman napor da to artikuliše i da iznese jak argument. Dakle, ne bi mogli da ignorišu tu političku energiju“, odgovara. Sociolog Jovo Bakić za Danas kaže da je studentska ideja oblik neposredne demokratije, te da ostaje da se vidi da li su građani tome vični. Upitan šta on procenjuje, odgovara da je sumnjičav, ali da bi voleo da bude prijatno iznenađen. „Režim će sve učiniti da ih sabotira. No, on je sve slabiji, njegova trulež je vidljiva golim okom“, procenjuje Bakić. Politikolog Mladen Mrdalj pak misli da to nije dobro rešenje. On za Danas navodi i razloge zašto to misli. „Prvo, šta bi zbor zahtevao od opštine? Drugo, šta ako opštinska vlast odbije sve zahteve? Hoće li se ići na izbore (što studenti odbacuju) ili će se ići nasilno. Treće, ako se ide nasilno, je l’ bolje to razuđeno po opštinama ili skoncentrisano u Beogradu? Četvrto, ako se već organizuje na lokalu, onda je bolji put obavezujućeg lokalnog, opštinskog referenduma, što su već primenili Kraljevčani, pa su doveli lokalni SNS u tako tešku situaciju da su ovi morali da traže uputstvo i podršku iz Beograda“, nabraja Mrdalj. Smatra da se opet udara u isti zid, „ako vlast ne poštuje zakon i vara na izborima, nikakvi zborovi ni referendumi neće pomoći, nasilje je jedini metod borbe“…