Nova Ekonomija
KAKO OSTATI ČITAV I INFORMISAN
Uspešna navigacija po uzburkanoj sadašnjici
Kako da čovek ostane relativno zdrav, pribran i po mogućstvu zadovoljan, pa čak i aktivan i delatan u haotičnom svetu a da pri tome ne mora da se samozavarava ili beži od važnih i relevantnih informacija i vesti.
Nećemo ni pokušati da iscrpno navedemo sve izazove pred kojima stoji naše lično mentalno zdravlje i relativna stabilnost i smirenost u ovom današnjem dobu, jer taj spisak bi bio predug. Svi smo svakodnevno bombardovani raznim lažima, glupostima, manipulacijama, ali i ozbiljnim i realnim pretnjama i problemima, kao što su ogromna inflacija i rast cena, ratovi i globalne pretnje, razne epidemije… Razumno je, a i za opšte zdravlje bitno, zapitati se: kako da se lično sačuvam od tog opšteg haosa? Kako da sačuvam svoje mentalno i fizičko zdravlje, a da pri tome ne „zabadam glavu u pesak“? U ovom tekstu ćemo pokušati da damo neke praktične preporuke kako da čovek ostane relativno zdrav, pribran i po mogućstvu zadovoljan, pa čak i aktivan i delatan u tom istom haotičnom svetu a da pri tome ne mora da se samozavarava ili beži od važnih i relevantnih informacija i vesti. Prvi korak u rešavanju svakog problema je svest ili uvid u problem. Dakle, vežbajte svakodnevno, najbolje planski, svakog dana u isto vreme, da smireno obratite pažnju na to kako se osećate i kakve misli vam prolaze kroz glavu. Takođe, obratite pažnju na to šta osećate u svom telu. Telesni osećaji su često povezani sa osećanjima, jer različite emocije izazivaju raznovrsne fiziološke reakcije. Tako na primer, kada smo uplašeni, možda ćemo se oznojiti, ili ćemo početi da se tresemo, ili će srce početi da nam lupa. Obratite pažnju i na „trigere“, situacije ili dešavanja koja su kod vas izazvala nekakvu emocionalnu reakciju. Na primer, da li vas određena vrsta vesti dovodi do očajanja, ili naprotiv izaziva kod vas radost i oduševljenje? Ili slično tome: da li se posle razgovora sa nekom osobom osećate uznemireno, ili pak opušteno i ispunjeno? Sve su to trigeri koji ukazuju na to koje situacije, ljudi, dešavanja su za nas lično „hrana“ a koje „otrov“, kao i zašto i na koji način. Uvedite naviku da zapisujete u jednu svesku to što osećate i mislite svakog dana. Posle izvesnog vremena ćete primetiti da se stvari ponavljaju. Otkrićete nekakve matrice koje se ponavljaju. Te matrice su izuzetno važne jer ukazuju na neki trajniji problem, a ne na prolaznu teškoću. To je ono na šta treba da obratite pažnju i na čemu dalje treba da poradite. Ovo je posebno važna veština u današnje ubrzano vreme kada smo 24/7 bombardovani raznim informacijama, ponudama, pitanjima, zahtevima, zadacima. Jako je važno da znamo čemu da kažemo „da“ a čemu „ne“. Ono što nam može biti od pomoći je da steknemo naviku da se pred svakim od tih, nazovimo ih zahtevima iz spoljašnjeg sveta, zapitamo: da li ovaj zahtev zadovoljava dva najbitnija kriterijuma, a to su konkretno: a) da li je to za mene važno, bitno i b) da li je to neki urgentan zahtev, ili može da sačeka? Izuzetno mnogo zahteva kojima je današnji čovek bombardovan spada u kategoriju „vrištećeg“ (dakle nečeg što se predstavlja kao jako važno i urgentno), a da to u suštini nije slučaj. Pomislite samo na razne postove na društvenim mrežama. Ljudi su skloni da odgovaraju po automatizmu na stimuluse koji „vrište“. Zato su programeri društvenih mreža algoritme nabaždarili tako da stimulišu „vrišteći“ tip poruka. Jer to je ono na šta se mi ljudi „pecamo“. E, da bismo prestali da se pecamo, potrebno je da svesno radimo na tome i da se istreniramo da sve informacije i stimuluse kojima smo bombardovani, propuštamo kroz „filter“ spomenuta dva kriterijuma. Dakle da bismo svesno odlučili da u nešto uložimo svoje vreme i energiju, treba pre svega da procenimo da li nam je to nešto zaista važno, a ne da se „pecamo“ i „vozimo na auto-pilotu“. Međutim, da naša akcija ne bi bila veliko ulaganje za mali profit, bitno je i da procenimo kolike su nam otprilike šanse da postignemo nekakav željeni rezultat. Sigurno vam se dešavalo u životu da ste sebe mnogo „investirali“ u neke ljude ili neke projekte, a da su rezultati bili prilično „mršavi“. Sa druge strane, verovatno ste primetili da su na neke druge stvari, kao na primer na ocene u školi ili na uspeh na studijama, ipak lični napor i tzv. „zagrevanje stolice“ imali presudan uticaj. O čemu se tu radi? Razni fenomeni u našem okruženju nisu u jednakoj meri „u našim rukama“, odnosno nemamo jednak stepen kontrole nad svim pojavama u našem životu i u našem okruženju. Tako pojave u našem životu i okruženju možemo ugrubo da svrstamo u tri kategorije: 1) pojave koje su pod našom kontrolom (u kojoj meri ćemo se spremiti za ispit, da li ćemo saslušati i podržati prijatelja, da li ćemo savesno raditi svoj posao) 2) pojave na koje možemo da utičemo, ali koje nisu potpuno pod našom kontrolom (da li ćemo imati skladnu vezu ili brak, da li će šef da bude zadovoljan našim radom, da li će zdravlje da nam bude zadovoljavajuće) 3) pojave na koje nemamo nikakav uticaj što, nažalost, ne znači da te iste pojave nemaju možda i životno važan uticaj na nas. Ovde bi spadali zemljotresi, poplave, ekonomske krize, što sve jako utiče na naše živote, ali mi nemamo skoro nikakvu kontrolu nad njima. Naravno, pojave koje nas okružuju nisu tako striktno i jasno svrstane u ove spomenute tri kategorije. Ima, na primer, pojava koje su negde između druge i treće grupe, kao što su politička situacija i vlast u nekoj zemlji, što je ipak delimično u našim rukama. Sa druge strane, naši bližnji, ili na primer naša deca, ma koliko da smatramo da treba da budu potpuno pod našim uticajem, oni to ipak nisu. Sve što neko drugi radi, ma koliko da nam je blizak, stvar je odluke te osobe i nije nikada potpuno u našoj kontroli, ali obično jeste delimično pod našim uticajem. Zašto je bitno da znamo kolika je naša moć uticaja na određene pojave? Pre svega, da bismo procenili da li nam se „isplati“ i u kolikoj meri nam se isplati da sebe „investiramo“ u nešto. Ukoliko je šansa da mi lično možemo nešto da promenimo skoro nikakva, onda je racionalno zapitati se da li uopšte da se u to upuštamo i da se trudimo oko toga…
