Danas

ZAUZET SVOJIM PROBLEMIMA, BRISEL UGLAVNOM UZDRŽAN

EU i države članice još uvek „ćutljive“ o studentskim protestima u Srbiji

Studentski bunt, koji se od novembra prošle godine širi Srbijom, „zarazio“ je mnoge slojeve društva, koji uglavnom zauzimaju stranu studenata. Podrška srpskim studentima u blokadi mesecima stiže sa raznih strana, pa i iz inostranstva, međutim, čini se da se EU za sada uzdržava od zvaničnih komentara.

osim sporadičnih izjava, uglavnom odgovora na pitanja. Portparol Evropske komisije nadležan za proširenje, Gijom Mersije, rekao je nedavno za Radio Slobodna Evropa da su zabrinuti zbog incidenata protiv demonstranata, te da očekuju brzu istragu srpskih vlasti. Nemačka Vlada saopštila je za portal European Western Balkans, da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, ima obavezu da deluje u skladu s demokratskim principima i vladavinom prava. Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike (CEP), smatra da EU i njene države članice ne žele direktno da se mešaju u unutrašnje stvari Srbije. Dodaje da EU prati situaciju i reaguje u skladu sa događajima. Pavković podseća da je Delegacija EU u Srbiji reagovala zbog napada na studente i pozvala nadležne institucije da sprovedu istragu. „Nije realno očekivati da se EU zvanično svrsta na bilo čiju stranu, ali može insistiranjem na osnovnim principima i vrednostima kao što su demokratija, vladavina prava, sloboda okupljanja i sloboda medija, indirektno doprineti studentskim zahtevima“, navodi. On konstatuje da to do sada nije bio slučaj i da razlog verovatno leži u proceni Brisela da je najbolje za EU da se drži po strani. Novinarka portala EWB Marija Stojanović, konstatuje za Danas da su podršku zahtevima studenata u Srbiji, za sada dale samo pojedine poslaničke grupe u Evropskom parlamentu. Stojanović primećuje da su ostale institucije EU, uključujući Evropsku komisiju, kao i države članice, u velikoj meri suzdržane na ovu temu. „Takvo odsustvo reakcija predstavlja paradoks, budući da zvaničnici Komisije u javnim obraćanjima insistiraju na poštovanju vladavine prava i demokratskih vrednosti u državama kandidatima za članstvo“, nastavlja. Naša sagovornica ističe da ovaj „paradoks“ postaje veći, ako se uzmu u obzir oštre ocene koje se Srbiji već godinama upućuju u izveštajima Evropske komisije, naročito u domenima koji se odnose na slobodu medija i izraž avanja, kao i ostalih prava i sloboda građana, ali i borbe protiv korupcije. Stojanović smatra da se ćutanje može tumačiti i kao odraz preokupiranosti EU i država članica, samom sobom…