Novi Magazin
KARTE NA STO - DIMITRIJE BOAROV
Rekonstrukcija energetske nadstrešnice
Malo je reći da je Srbija veoma zakasnila sa bilo kakvim merama da blagovremeno rekonstruiše svoju „energetsku nadstrešnicu“. Iako je politička suština uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (10. januara 2025. godine) jasna, ovog trenutka je sve drugo u zoni špekulacija.
Ni posle nekoliko dana nakon što je sam predsednik države Aleksandar Vučić obavestio našu javnost o sadržaju „saopštenja“ Ministarstva finansija SAD (to jest dokumenta o novim globalnim merama protiv Ruske federacije i njenih prihoda od izvoza sirove nafte, koje ona koristi za produženje već trogodišnjeg rata protiv Ukrajine) u kome se među direktno sankcionisanim kompanijama našao i NIS, koji u većinskom vlasništvu (56,5 odsto) drže ruske državne firme Gazpromnjeft i Gazprom – nije jasno kako će se i da li će se doći do nekakvog iole racionalnog rešenja za „rekonstrukciju energetske nadstrešnice Srbije“. Sve je i dalje u zoni špekulacija oko ishoda dolazećih događaja, mada je rok za akciju Vlade Srbije kratak i ističe krajem februara. U međuvremenu, 20. januara bi trebalo da nova američka administracija, na čelu sa Donaldom Trampom, preuzme vlast u SAD, i eventualno se odmah izjasni o sudbini novog kruga globalnih sankcija Ruskoj federaciji u pogledu izvoza nafte, koji joj je u nasleđe, u samom finišu svoje vlasti, ostavila administracija dosadašnjeg predsednika Džoa Bajdena. Jer, u tom paketu nije, naravno, samo srpski NIS, nego se u njemu čini pokušaj blokiranja i uvoznika ruske nafte iz najmoćnijih svetskih ekonomija, Kine i Indije na primer. To jednostavno znači da nade da će Tramp „ublažiti“ uslove pod kojim Srbija može od američke Kancelarije za stranu imovinu (OFAC) tražiti dozvolu za „restrukturiranje“ imovinske karte NIS-a nisu potpuno bez osnova, jer je teško očekivati da novi predsednik ignoriše tako krupnu zabranu prometa ruskom naftom i vladarima u Pekingu i Nju Delhiju (koja mu je bačena u krilo baš u trenutku kada on najavljuje susret sa kolegom iz Rusije, Vladimirom Putinom, radi zamrzavanja rata u Ukrajini). Ipak, nada Srbije je tanka, jer je Srbija u celoj toj igri sporedan faktor. Do te mere da su američki funkcioneri nižeg ranga, koji su se ovih dana obreli u Beogradu, uzeli sebi pravo da preko „interpretacije“ odluka svoje vlade iznesu zahtev da učešće Rusije u vlasničkoj strukturi NIS-a mora biti svedeno na nulu. A u samim pravilima spomenute Kancelarije za sankcije Ministarstva finansija SAD stoji da se „ruski interes“ u nekoj firmi prepoznaje kada je on veći od 50 odsto vlasništva. Istina, kada je Putin napao Ukrajinu, pre skoro tri godine, nemačka, austrijska, bugarska i još neke vlade našle su načina da potpuno isključe rusko suvlasništvo u svojim rezidentnim kompanijama, dok je vlada Srbije dozvolila da se ruski udeo u NIS-u čak i uveća za oko šest odsto, izgovarajući se navodnim benefitima koje je očekivala posle izgradnje Balkanskog toka za provoz prirodnog ruskog gasa do Centralne Evrope. I danas, predsednik Vučić govori da „neprijateljsko preuzimanje“ akcija Gazpromnjefta i Gasproma, ne dolazi u obzir zbog interesa Srbije za uposlenost Balkanskog toka, koji prolazi preko njenog tla i zbog grejanja građana Srbije…
