Novi Magazin

STRAH OD AUTONOMIJE VOJVODINE

Populizam izvučen iz špajza

U Vojvodini živi 1,7 miliona ljudi i 26 nacionalnih zajednica. Šest jezika je u službenoj upotrebi, što je po broju zvaničnih jezika svrstava na drugo mesto u Evropi, posle Evropskog parlamenta. Udeo Vojvodine u BDP-u države je veći od 27 odsto, a u ukupnom izvozu oko 40 odsto.

Ipak, kad god se spomene politički subjektivitet ovog regiona, to izaziva ozbiljnu konsternaciju, a onda se koristi kao optužba za separatizam. Hoće li ikada biti konsenzusa o statusu Vojvodine, pitanje je koje se nameće i nakon nedavne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako se očekuje predstavljanje takozvane „Vojvođanske platforme“. Njen cilj, naveo je, predstavlja propagiranje separatističke politike i pokušaj povratka na stanje pre – „jogurt revolucije“. Naknadno su ga „popravile“ predsednica parlamenta Ana Brnabić i, u suprotnosti sa svojom funkcijom, predsednica vojvođanske Vlade Maja Gojković. Ideja „o odvajanju Vojvodine“ ne može da prođe ni u Vojvodini, ni u Srbiji, rekla je Gojković za TV B92: „Broj onih koji podržavaju takvu ideju su zaista kao statistička greška. Takođe, nisu te ideje iznosili na poslednjim izborima, jer su to očigledno ostavili za ovaj period, kada je neko odlučio da napravi haos, da proba da pravi haos u Srbiji, da blokira institucije, da zaustavi studente da studiraju.“ Gojković, koja je i funkcionerka Srpske napredne stranke studentske proteste smatra „silovanjem Srbije“. No, priče o „autonomaštvu“ nije isto što i studentski bunt, mada ima pokušaja nasilnog vezivanja tih tema. „Danas se prema Vojvodini gaji jedan izlizani populistički odnos izvučen iz političkog špajza i sada retuširan, obesmišljen i izložen poruzi u parlamentu Srbije, gde se mogu afirmisati i tradicionalne, reakcionarne, radikalne, ali i neoliberalne vrednosti sve zajedno“, mišljenja je politikolog Goran Kaluđerović. DE FAKTO I DE JURE: Tema autonomije Vojvodine, na način kako se u javnom diskursu Srbije trenutno predstavlja, prema mišljenju doktora socioloških nauka i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimira Ilića, narativ je za skretanje pažnje. Bez složene državne zajednice, ona nije moguća. „Autonomija Vojvodine je jedna od mnogih izmišljotina vlasti, koje idu uz raznorazne druge izmišljotine i spinove. Služi da se odvrati pažnja od stvarnih političkih i ključnih dešavanja. Autonomija Vojvodine je nemoguća od 2013. godine i Briselskog sporazuma, kao jedina asimetrična autonomija u Srbiji. Onog časa kada je naša vlast faktički priznala Kosovo kao nezavisan entitet, izgubljena je poslednja mogućnost da se naprave autonomije u Srbiji. Kada bi se formirala privremena Vlada Kosova, recimo u Kuršumliji, kada bi se pokazale bilo kakve pretenzije da se Srbija proteže do Dragaša, a ne samo do Merdara, onda bi se moglo govoriti i o nekim osnovama za autonomiju Vojvodine“, objašnjava profesor Ilić. Za politikologa i profesora Novosadskog univerziteta Duška Radosavljevića, tema Vojvodine je nešto što spada u korpus pitanja koje režim otvara po potrebi. On primećuje da tema autonomije zgodno služi za razjedinjenje političkih neprijatelja, a zapravo zabašuruje činjenicu da od vlasti demokrata nije donet Zakon o finansiranju pokrajine. „Imamo režim koji otvara mnoga pitanja, u zavisnosti od toga da li će mu nešto koristiti. Posebno sada, kada postoji realna mogućnost da se izgubi vlast, šef tog režima, lično pogođen ignorisanjem velikog broj ljudi koji izlazi na ulice, otvara mnoga pitanja znajući da je svoju široku koaliciju napravio tako što je imao razne pokrete i grupacije koji su se borili protiv raznih segmenata, a jedan je bio i strah od autonomaštva, separatizma i razbijanja Srbije. Ovaj strah se, vrlo vešto, još pre višestranačja, usadio kod ljudi u Srbiji. Kod političkih aktera postoji realan strah da se političko razbijanje zajedničke države neće završiti na odlasku Kosova, već će se eventualno otvoriti pitanje Vojvodine i centralne Srbije. To je strah koji postoji, iako samo tri odsto ljudi u Vojvodini priča o državnosti. Brojka na koju ne možete ozbiljno računati, ako pričate o politici“, navodi Radosavljević…