Danas

OVOGODIŠNJA NINOVA NAGRADA ZA NAJBOLJI ROMAN GODINE

Da li se politički kriterijum, na mala vrata, uvukao u žiriranje

Novoimenovani žiri za Ninovu Nagrada kritike za roman godine - Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Mladen Vesković, Tamara Mitrović i Vladimir Gvozden u uži izbor za ovo priznanje u 2024. godini uvrstio je deset ostvarenja (od 179 naslova pristiglih na konkurs)...

Ime laureata biće objavljeno krajem januara, a svečano uručenje nagrade, kako je saopštio nedeljnik NIN, zakazano je 3. februara u Kolarčevoj zadužbini. Pobednik će se birati između romana „Pet debelih pesnika“, Predraga Đurića (Raštan izdavaštvo), „Kotao“ Jovice Aćina (Laguna), „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović (Laguna), „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (podnaslov „Hronika smrti i ludosti“, izdavač Rende Books), Vladislav Bajac „Pucanj u prazno“ (Geopoetika). U izboru žirija su i romani „Prazne kuće“ (Partizanska knjiga) Danke Ivanović, „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar), „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ Muharema Bazdulja, „Pesak pjeskare“ Milenka Bodirogića (Orfelin izdavaštvo), a među deset najboljih ostvarenja iz prošlogodišnje produkcije žiri je uvrstio i posthumno objavljeno delo Gorana Petrović a „Palata“ (Laguna). Podsećanja radi, prošlogodišnja ceremonija dodele jubilarne, 70. Ninove nagrade (laureat je bio banjaluč ki pisac Stevo Grabovac za roman „Poslije zabave“), ostala je u senci političkih pritisaka i odlaska dotadašnjih, beskompromisnih urednika i novinara Nina koji su svojom profesionalnošću i hrabrošću ovom nedeljniku doneli veliki ugled. U međuvremenu, oni su formirali novi nedeljnik Radar, a u Ninu je okupljena nova urednička i novinarska ekipa. U tom kontekstu se, naravno, sasvim legitimno otvara pitanje da li kriterijum političke „podobnosti“ autora možda ima upliva i u užem izboru romana i novog laureata Ninove nagrade – među onima koji su ostali „ispod crte“ su romani pisaca koji su svojim kritikama režima već godinama u prvim borbenim redovima. Iz trke za nagradu eliminisani su „Bečki roman“ Dragana Velikić a, „Zavod“ Gorana Markovića, „Ime joj je Glorija“ Milana St. Protića, „Stranac u šumi vladike Grigorija, „Pod tuđim suncem“ Miodraga Majića… – Ovogodišnji žiri kritike nije bez veze, apsolutno zna šta je književnost, i to od prvog do petog, svi članovi. Ali, naravno, ostaje otvoreno pitanje da li činjenicom da u uži izbor nije ušao nijedan od romana kritičara vladajućeg režima može da iskonstruiše, odnosno, da podrži sumnju da se politički kriterijum ipak nekako, na mala vrata, uvukao u žiriranje. I ovo pitanje možemo da postavimo, ali ne mo- žemo to da tvrdimo bezrezervno – kaže za Danas književni kritičar i pisac Mihajlo Pantić. – Da je član žirija neko ko podržava vlast, kao što su to, recimo, oni koji odlučuju o nacionalnim penzijama gde je kriterijum političke „podobnosti“, kako se nekad govorilo, očigledno jako važan, mogli bismo da imamo veliku sumnju. Sada, u pitanju Ninove nagrade, gotovo sam siguran da taj kriterijum nije bio prisutan, ali, legitimno je primetiti čiji romani nisu ušli u uži izbor i postaviti pitanje da li u tim odlukama ima upliva politike – smatra Pantić, dodajući…