Pečat

Piše DEJAN ĐORIĆ - LIKOVNA SCENA

Po crnom moru tuša – do spasonosne obale

Izložba Željka Đurovića „Crteži iz Evinog vrta“ u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije učvršćuje nas u uverenju da je ovaj umetnik jedan od suverenih, najvećih svetskih majstora ars phantastica, i da se može reći da je on, uz Vladimira Dunjića i Vasu Dolovačkog, i najveći živi srpski i crnogorski slikar.

Starogrčka reč kalos znači lep, a ovde ima erotsku konotaciju. Natpis je obično imao formu: vlastito ime + kalos. Osoba koja je pomenuta najčešće je bila dečak, ali postoje i slike i crteži sa devojčicama i ženama kada pridev ima oblik kale. Ovde je reč o dvostrukom erotizmu, o lepoti boga ljubavi, o Erosu Kalosu. Nedavno je Stefan N. Dragićević, prikazujući knjigu „Ljubav i trnje“ primetio: „Stari Grci imaju četiri reči za ljubav. I svaka od njih je ime za različite pojavne oblike ljubavi. Jedna od njih je eros. Ona je pandan na našim prostorima dobro poznate turske reči sevda i njene izvedenice sevdah koja predstavlja stanje ljubavnog zanosa, koji je nepresušni izvor nadahnuća.“ Turci znaju za dalje stepene utonuća u ljubavnu čar, kao što su karasev dah i dert. Zašto je ovo važno za likovnu umetnost? Postoje značajni istoričari umetnosti kao Pavle Vasić, profesor i jedan od naših vodećih eksperata za evropsku i francusku novovekovnu umetnost („srpski Entoni Blant“), koji su stvaralaštvo XVIII veka sagledali i u ključu erotike. Rihard Muter, jedan od većih istoričara umetnosti XIX veka, umetnost je definisao kao erotski fenomen…