Novi Magazin

UK PET GODINA NAKON BREGZITA

Visoka cena „povratka kontrole“

Britance najviše pogađa dramatičan rast troškova života, koji je nastao usled kombinacije stagnirajućih plata, visoke inflacije (posebno u cenama energije i hrane) i rastućih troškova stanovanja.

Odluka Velike Britanije da 2016. napusti Evropsku uniju dramatično je poremetila tokove trgovine, tržišta rada, obrazovanja i migracija. Istraživanje Independenta pokazuje kako je pet godina nakon što je Bregzit formalno okončan, saldo poražavajući – dugoročna projekcija pada izvoza od 15 odsto (preneseno 100 milijardi funti gubitka na godišnjem nivou); 30 milijardi funti koliko će „razvod“ na kraju koštati UK; 16.400 biznisa koji više ne izvoze u EU; „dvostruki udarac“ Bregzita i pandemije koji je pad ekonomske aktivnosti u procentima učinio većim nego bilo gde u Evropi; hroničan nedostatak radnika u poljoprivredi; rast ilegalne migracije – uprkos svim najavama da će zemlja „povratiti kontrolu“. Novac koji je izdvajan za potrebe članstva u EU nije prenamenjen za zdravstvo i možda najporaznije za globalni imidž Ujedinjenog kraljevstva, pad studenata iz inostranstva na prestižnim univerzitetima za trećinu (kako su izgubili status jednak domaćim studentima, školarine su uvećane nekoliko puta). Najzad, milion i po ljudi koji poseduju pasoš neke od članica EU emigriralo je iz Velike Britanije. PLATE NE PRATE INFLACIJU: Same Britance najviše pogađa dramatičan rast troškova života, koji je nastao usled kombinacije stagnirajućih plata, visoke inflacije (posebno u cenama energije i hrane) i rastućih troškova stanovanja. Prema podacima prikupljenim na sajtu „Statista“, inflacija je dostigla vrhunac od 11,1 odsto u oktobru 2022. i nije pala ispod dvocifrenog nivoa sve do aprila 2023. Tokom 20 meseci između novembra 2021. i juna 2023. godine, inflacija je rasla brže od plata. Naročito su cene energije pogodile domaćinstva, nakon što je povećana gornja granica, tzv. „cap“ cene (mehanizam kojim se ograničava maksimum onoga što distributeri mogu da naplate). Zato i ne čudi da je u maju 2022. godine 67 odsto Britanaca mislilo da Bregzit povećava troškove života, a da danas 60 odsto ispitanika kaže kako vlada proces Bregzita vodi „loše“. Posledica ekonomske neizvesnosti je politička nestabilnost. Od 2016. do 2022. smenila su se tri premijera (Dejvid Kameron, Tereza Mej, Boris Džonson), zatim još dva do 2025. (Riši Sunak, Kir Starmer). Decenijama unazad UK nije poznavala tako učestale promene, niti su one donele bilo šta dobro (Starmer je ipak tek na početku mandata). Važnije, referendum o Bregzitu je otkrio duboke podele u zemlji. Linije podele (a donekle i antagonizma) su jug-sever, London- svi ostali, London (Engleska) – ostale države članice UK gde se ekonomsko i političko prepliću. Nejednakost u prihodima i regionalni dispariteti doprineli su rastu osećaja „loma“ u društvu (dugo i sa pravom) ponosnom na institucije koje je stvorilo…