Planeta

UŽARENA MASA I PRVE GENEZE

I bi život… – Počev od jednostavnih neorganskih molekula

Prekambrijum je podeljen na hadsko (pre 3,8 milijardi godina), arhajsko (od 2,5 do 3,8 milijardi godina) i proterozojsko doba (od 0,54 do 2,5 milijardi godina). Hadsko doba je bilo pakleno jer su na Zemlji preovladavale visoke temperature, erupcije vulkana, oluje i munje, i pokriva period pre formiranja stena.

U arhaiku, isparavanjem vode iz vulkana i njenim kondenzovanjem, formirani su okeani, a lakši silikatni minerali su formirali spoljašnu Zemljinu koru. Teže stenske mase ovoga omotača tonule su naniže i formirale dno okeana dok su lakše materije formirale kontinentalni deo kore. Cela površina izdelila se na niz ploča koje su polako počele da se razmiču, mimoilaze i sudaraju. O atmosferi u fazi Zemljinog nastanka se malo zna, ali se smatra da je počela da nastaje pre 3,8 milijardi godina i u početku je bila ispunjena samo gasovima, i u njoj nije bilo kiseonika. Vodena para se hladila u atmosferi i u obliku kiše padala na Zemlju. Zahvaljujući Sunčevoj toploti i atmosferi koja je ublažavala ali i štitila planetu od ubitačnog ultraljubičastog zračenja, pojavila se mogućnost za nastanak i razvoj onoga što se naziva „životom”. Ne zna se kada se on stvorio, ali ugljenik pronađen u 3,8 milijardi godina starim stenama zapadno od Grenlanda može biti organskog porekla. Zemlja je u arhaiku bila prilično negostoljubiva za razvoj ekosistema zbog snažnih vulkanskih erupcija, udara velikih objekata iz svemira, ali i velikih klimatskih oscilacija koje su kulminirale nekontrolisanim pojavama glacijacija (ledenih doba)…