Danas

PROFESOR GORAN MILAŠINOVIĆ O ZAŠTITI SRPSKOG NASLEĐA NA KIM

Nekome u Prištini, izgleda, nije jasno da je srpska kulturna baština istovremeno i svetska

Tokom 2024. godine navrš ile su se dve decenije od upisa srpskog srednjovekovnog manastira Visoki Dečani na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Zadužbina kralja Stefana Dečanskog prva je od četiri srpske srednjovekovne svetinje na Kosovu i Metohiji 2004. upisana na Uneskovu listu u grupi pod nazivom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“, koji se već 18 godina svi nalaze i na Listi ugroženog svetskog nasleđ a ove organizacije UN. O zaštiti srpske kulturne baštine na KiM i odnosima sa Organizacijom UN za obrazovanje, nauku i kulturu kad je reč o spomeničkom nasleđu u celoj Srbiji za Danas govori Goran Milašinović, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, inače profesor Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije i poznati književnik. Postoje li slični primeri da je neki od svetski važnih spomenika tako dugo ugrožen kao Visoki Dečani i druge srpske svetinje na KiM sa Uneskove liste? – Reč je o samo 56 dobara sa Svetske liste od do sada upisanih 1223, što govori o veoma osetljivoj temi i brižljivoj selekciji eksperata o dobrima koja zahtevaju najveću pažnju međunarodne zajednice. Najviše ih je Africi i Srednjoj Americi, a u Evropi samo šest. „Dobro u opasnosti“ postaje u slučaju rata ili oružanih borbi, prirodnih nepogoda, zagađenja, nekontrolisane urbanizacije ili preteranog turistič kog razvoja. Zbog toga su na listi različita dobra, od Istorijskog centra Beča, zbog preterane urbanizacije, preko Jerusalima sa Zidovima, zbog nekontrolisanog turizma i oružanih sukoba, i Alepa i Palmire u Siriji, zbog rata, do naših Visokih Dečani, zbog devastacije, oružanih dejstava i pretnji. Iskustvo pokazuje da se sa liste teško silazi, pa je većina dobara na njoj veoma dugo. Činjenica da se uz manastir Visoki Dečani na listi ugroženih nalaze i ostala tri naša manastira na teritoriji KiM: Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, ukazuje na negativnu atmosferu koja vlada na čitavom tom prostoru prema dobrima sa Uneskove Svetske liste. Visoki Dečani su simboličan primer stradanja nekog svetski važnog kulturnog dobra zbog kontinuiranog zlostavljanja i namernog zanemarivanja. Ovaj manastir je, zahvaljujući s jedne strane svojoj univerzalnoj i izvanrednoj vrednosti, a sa druge aktivnostima igumana Save Janjića i bratstva, postigao veoma visok ugled u svetu, koji prevazilazi u izvesnoj meri, čak, i Uneskovu Svetsku listu…