Alo

KURTIJU ISTEKAO ROK TRAJANJA

Terorista čini poslednje trzaje s ciljem da zagorča život Srbima na KiM

Šta još da uradim i kako da što više zagorčam život Srbima na Kosovu? Kako da ih proteram odavde, a da ne bude očigledno da sam ih ja na to naterao? Pucao sam na njih i njihovu decu, groblja sam im preorao, njihove svetinje sam otimao, zatvarao sam i hapsio srpske mladiće, tukao ih, vezivao, u leđa im pucao...

I nije to dovoljno, Srbi su još uvek tu, posebno na severu Kosova. Šta još da uradim, moram požuriti, Trampova inauguracija je za 17 dana. Ovo je, moglo bi se reći, razmišljanje i monolog Aljbina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija, koji poslednjih meseci čini sve što mu padne na pamet sa ciljem da smanji broj Srba na Kosovu i Metohiji. Nije Kurti takav prema srpskom narodu samo u ovih nekoliko meseci. Njegovi nasrtaji dešavaju se od momenta kada je prvi put seo u fotelju, kada je zadužio kabinet, službeni automobil, na hiljade naoružanih pripadnika kosovske policije i ilegalne kosovske vojske… Iste te policajce on je poslao na sever i izdao im jasnu naredbu – proterajte, oterajte Srbe! A oni, kao da su celog života samo tu naredbu čekali, kao da su sve do tada životarili u nadi da će im neko reći „juriš na Srbe!“, i ta naredba je stigla. I od tada su kosovski policajci, naoružani dugim cevima, sa blindiranim oklopnjacima, zakrstarili ulicama severnih gradova. I od tada traje teror i pakao. I od tada… Ali to Srbe nije oteralo. Žuri Kurti da protera još kojeg Srbina…