Novi Magazin
BLISKI ISTOK
Rat, genocid i – Sirija
Najveći deo 2024, vesti sa Bliskog istoka su se ticale Gaze. Ono što je na početku bio rat Izraela i Hamasa je prerastao u pogrom a potom i genocid nad palestinskom populacijom. No, te vesti su potisnute u drugi plan izbijanjem rata između Izraela i Hezbolaha sredinom septembra.
Taj rat je iz povremene razmene projektila prerastao u rat Izraela nad Libanom prvo eksplozijom hiljada pejdžera 17. oktobra 2024, od čega su poginuli brojni borci Hezbolaha, ali još više civila. Zvanična cifra povređenih civila je bila 4000, po libanskom Ministarstvu rada. Taj događaj, koji je fascinirao svetsko javno mnjenje, koji je čak i bivši direktor CIA-a, Leon Paneta, okarakterisao kao teroristički čin, ali koji je povratio ugled izraelskim obaveštajnim službama koje su se pokazale neobaveštenim 7. oktobra 2023. No, i taj događaj je ubrzo potisnut izraelskim bombardovanjem Bejruta i ostalih ciljeva širom Libana. Već 28. septembra je čitav blok višespratnica u Bejrutu kolabirao od izraelskih bombi, ne bi li se ubio Hasan Nasrala, dugogodišnji lider Hezbolaha. Bombardovanja će trajati naredna dva meseca. Veliki delovi južnog Bejruta su uništeni, jug Libana je bio izložen i artiljerijskom razaranju kada je Izrael otpočeo svoju invaziju 1. oktobra. Njihova vojska nije napredovala duboko, suočivši se sa velikim otporom ukopanih boraca Hezbolaha koji nisu napustili svoje pozicije. Primirje je konačno postignuto 27. novembra. Od tada ga je Izrael prekršio mnoštvo puta, samo u prvih nedelju dana više od stotinu puta, po posmatračkoj misiji UN-a. Ta kršenja se i dalje dešavaju, ali su ona, kao i ceo Liban, pali u drugi plan, a Gaza u treći, neverovatnim i iznenadnim pokretanjem situacije u Siriji. ŠOK NAKON ŠEST DECENIJA: Za deset dana, režim Bašara al- Asada, familije Asad, partije Baath, je nestao posle 61 godine vlasti u nepojmljivoj ofanzivi pobunjeničkih snaga sa severa zemlje. Situacija u zemlji je rovita, a deluje da nijedna zemlja regiona, pa ni svetske sile, nisu očekivale takav razvoj događaja. Nijedna nije sposobna da obradi sve događaje koji su se desili u poslednjih godinu dana i reaguje na njih. Gaza, Liban, Sirija, su potresi na kojima se region neće zaustaviti. Svi donosioci odluka u Ankari, Teheranu, Rijadu, Tel Avivu, Kairu, su vrlo zabrinuti šta će doneti 2025, i ko od njih sutra može da završi karijeru kao Asad ili život kao Gadafi. Zato ćemo pogledati kakve su pozicije i mogući potezi svake od sila u regionu. Sama Sirija se još uvek nije sabrala. Nova vlast se tek uspostavlja a novi režim tek ustoličuje. Za sada je izgledno da bi lider nove Sirije trebalo da bude Ahmad Husein al-Šaraa, ratnog imena Abu Muhamed al-Džolani, vođa pobunjeničke grupe Hajat tahrir al-Šam (HTS – Organizacija oslobođenja Sirije). Šaraa je čovek velikog džihadističkog iskustva, kao nekadašnji borac Al-Kaide i Islamske države, i vođa Džabhat al-Nusre, Fronta pobede. Paralelno sa preuzimanjem vlasti, Šaraa trenutno sprovodi projekat sopstvenog rebrendiranja u politički korektnog, liberalnog, tehnokratskog islamistu meke ruke. On zna da, iako Zapad slavi pad Asada, to ne znači njihovu ljubav za njega samog. Kao islamisti, još uvek dezigniranom teroristi, oni mu ne veruju. Zato je HTS naredio da se znaci uspostave islamističke vlasti poput one u Iranu ili Avganistanu ne smeju pojavljivati: žene ne smeju da se teraju na pokrivanje, nesunitski religijski rituali ne smeju da se sprečavaju, alkohol mora da teče. Upućeni Zapadu koji je umoran od analiza i fiksiran na performativnu politiku, ovi prividni znaci su signali da su nove vlasti prijateljski nastrojene i da ne žele sukob nego uključivanje u globalne tokove ekonomskog razvoja. Za to će biti potrebno da se ukinu sankcije SAD-a i EU, a nema naznaka da će se to brzo desiti…
