Vreme

INTERVJU: MARIJA TODOROVA

Evropski identitet dele samo birokrate u Briselu

Nije izbeglička kriza stvorila ekonomsku, već obrnuto. Na neki način, ceo evropski projekat je zasnovan na liberalnom kapitalizmu, ali taj isti liberalni kapitalizam stvorio je sve te probleme koje sada prebacuju na izbeglice i ostale faktore.

U petak, 20. decembra, Mariji Todorovoj dodeljena je godišnja nagrada Instituta za filozofiju i društvenu teoriju “Miladin Životić”. Nagrada se dodeljuje vodećim teoretičarkama i teoretičarima, onima čiji rad odjekuje u društvenoj praksi. A Marija Todorova spada među najznačajnije svetske istoričare koji se bave ovim regionom; njena knjiga Imaginarni Balkan (Imagining the Balkans) postavila je temelje istraživanja zapadnih predstava o Balkanu. Nakon što je u tom pionirskom radu iz 1997. (kod nas je, u prevodu Aleksandre Bajazetov-Vučen, objavljen u Biblioteci XX vek 1999. godine) identifi kovala diskurs balkanizma, druge autorke i autori nastavili su da proučavaju na koje se načine i u kojim oblastima konstruisala predstava ovog dela Evrope. Njena knjiga je postala jedno od osnovnih dela na studijama Jugoistične Evrope. Poreklom je iz Bugarske, iz mešovite grčko-bugarske porodice. Od 1998. živi i radi u SAD, gde je profesorka emerita Univerziteta u Ilinoisu Urbana-Šampejn. Između ostalog, dobitnica je nagrada Fondacije Gugenhajm, Instituta za napredne studije u Berlinu, Nacionalnog centra za humanističke nauke, Centra Vudro Vilson i Instituta za društvene nauke u Beču, te više počasnih doktorata. Prošlo je oko 30 godina otkako ste skovali termin balkanizam. Da li je taj diskurs i danas prisutan na Zapadu? – On se formirao tek početkom 20. veka, kao rezultat balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ali i zbog toga što je Zapad sa nipodaštavanjem gledao na te male, novonastale države. Taj je diskurs bio naročito izražen neposredno posle Prvog svetskog rata, potom se kasnije povukao, a onda se silovito razbuktao tokom jugoslovenskih ratova. Sada se ponovo povukao. Ne čuje se, između ostalog, jer nije politički korektno da se čuje. Osim toga, veliki deo Balkana je već deo Evropske unije. Ali čak i kada se govori o Zapadnom Balkanu – što je jedan smešan oksimoron, jer ne postoji ni istočni, ni severni, ni južni Balkan – više se ne koristi balkanistički diskurs. Možda je prisutan još samo u privatnim razgovorima. Međutim, stereotipi su i dalje tu. Klevetanje Balkana je i dalje tu. Hijerarhije su tu. Balkanske države se i dalje smatraju drugorazrednima, mada se to ne odnosi samo na njih, već i na istočnoevropski deo kontinenta. Postoje li onda neki drugi aspekti na koje se diskurs danas fokusira kada je reč o ovom delu Evrope? – Na korupciju i siromaštvo. Na primer, ako pročitate vesti, čak i kada se Bugarska predstavlja kao privlačna turistička destinacija, uvek će biti opisana kao “najsiromašnija zemlja”. Taj pridev ne može da izostane. Naravno, Bugari sada čekaju da neka siromašnija zemlja uđe u Evropsku uniju kako bi konačno prestali da budu “najsiromašniji”. Siromaštvo je kriminalizovano, smatra se nečim lošim, gotovo moralnom manom…