Vreme

KULTURA SEĆANJA

Svetlost unutar skulpture

U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad.

Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica. Prvo pominjanje Jovana Kratohvila potiče iz 1934. godine, kada je kao sedmogodišnjak osvojio juniorsko i omladinsko prvenstvo Jugoslavije u malokalibarskoj pušci, a sa 14 godina i seniorsko. Samo par godina kasnije osvaja prvo mesto u plivanju prsnim stilom na omladinskom državnom prvenstvu u Zagrebu, a potom je ostvario i najbrže vreme u Jugoslaviji u plivanju na 100 metara. Nakon završene gimnazije upisuje Akademiju likovnih umetnosti, odsek vajarstva u klasi Sretena Stojanovića, da bi studije privremeno prekinuo zbog odluke da se priključi partizanskom pokretu. Posle okončanja rata, završava studije kao jedan od deset najboljih studenata Beogradskog univerziteta i postaje asistent profesora Stojanovića. Paralelno sa uspešnom akademskom i sportskom karijerom gde osvaja srebrno odličje na Svetskom prvenstvu u Argentini 1949. godine, a potom učestvuje i na Olimpijskim igrama u Helsinkiju i obara državne rekorde u streljaštvu, izvodi i svoja prva dva javna spomenika na Majevici i na Avijatičarskom trgu u Zemunu. Iznenada, 1953. godine odlučuje da napusti sportsku karijeru kako bi mogao da se u potpunosti posveti umetnosti i pedagoškom radu. Pored skulpture, bavio se crtežom, slikarstvom i grafi kom. Izlagao je u okviru velikog broja grupnih, lokalnih i međunarodnih, a priredio je i jedanaest samostalnih izložbi između 1955. i 1983. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za Spomenik sovjetskim vojnim veteranima na Avali 1966. godine. Iste godine je izlagao i na Venecijanskom bijenalu. Njegova skulptura bila ja na naslovnici kataloga izložbe “Savremene jugoslovenske skulpture” u Londonu 1970. godine. Kao redovni profesor na fakultetu likovnih umetnosti, obavljao je i funkciju dekana, a od 1971. do 1973. bio je rektor Univerziteta umetnosti. Njegov bogati umetnički opus upravo je predstavljen u okviru retrospektivne izložbe Kompozicija 100/24 u Narodnom muzeju Srbije. Počev od figuracije u domenu partizanske umetnosti i socijalističkog realizma, Jovan Kratohvil se veoma brzo usmerio ka svedenijem izrazu i otkrivanju ličnijeg umetničkog rukopisa, koji ga je vodio u istraživanje različitih formi i materijala, nedvosmisleno se krećući ka sve apstraktnijem izrazu…