Vreme
FRANCUSKA
Hronika najavljenog brodoloma
Nakon pada vlade premijera Mišela Barnijea, politička kriza u Francuskoj poprimila je sasvim novu neslućenu dimenziju. I dok Emanuel Makron (na slici) uporno poriče svaku odgovornost za njen nastanak i produbljivanje...
Pitanje je hoće li budući premijer uspeti da izdejstvuje minimum političkog kompromisa i iznađe neku hipotetičku većinu u Parlamentu i tako zaustavi zabrinjavajuću političku, budžetsku i širu društvenu krizu u koju je Francuska zapala. Ova 2024. godina biće svakako godina “političkih rekorda” i obrta bez mnogo presedana u istoriji francuske Pete republike. Ostaće zapamćena po rekordna četiri premijera – Elizabet Born, Gabrijel Atal (najmađi premijer), Mišel Barnije (najstariji premijer) i najnoviji premijer, čije se imenovanje očekuje u narednih 48 sati, prema saopštenju francuskog predsedništva. Iznad svega, pamtiće se po neverovatnoj političkoj krizi u koju je Francuska zapala. Nakon letošnjeg ničim izazvanog raspuštanja Parlamenta i totalnog brodoloma njegove grupacije na vanrednim parlamentarnim izborima početkom prošlog jula i tromesečne letnje “olimpijske” pauze, predsednik Makron konačno je za premijera imenovao vremešnog ali politički prekaljenog klasičnog desničara iz redova republikanaca Mišela Barnijea (73), oglušivši se potpuno o rezultate izbora – pobedu levog bloka oko Novog narodnog fronta (NFP) i ogroman uspeh ekstremno desnog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen (RN). Tako je obrazovana tzv. “koalicija gubitnika” oko Makronove centralne grupacije – sada tek četvrte po snazi u skupštini – i nešto pabiraka sve oštrijih desnih republikanaca. Čitav levi blok odmah je najavio da će “po difoltu” zahtevati opoziv Vlade, čime je ova ultramanjinska koalicija sopstveni opstanak u potpunosti stavila na milost i nemilost bezobalnog ucenjivačkog potencijala Marin le Pen i RN. Konačno, ono što su uglavnom svi “poznavaoci prilika” i najavljivali dogodilo se 4. decembra, kada su NFP i RN zajednički glasali i s 331 glasom “ZA” oborili Barnijevou vladu…
