Novi Magazin
POLITIKA I DRUŠTVO
Dirigovano ludilo i blesavilo
Što su gromoglasniji patriotstvujušči uzvici, što su veći transparenti o „odbrani srbstva“ – koji ipak ne predstavljaju ništa više od vašarske halabuke i pirotehnike – utoliko je mnogi običan, konkretan Srbin prepušten samom sebi, bez ikakve podrške i zaštite nacionalne države i narodnih „pregalaca“.
Poblesavismo lupajući po tastaturama, kao što su se nekada na hektolitre ‘arčili mastilo i štamparska boja. I? Ništa. Skroz na skroz ništa. Jer, obraćajući se pisanom rečju onima koji su organski nepismeni, koji ništa ne čitaju, koji, recimo, odbacuju latinicu, pa grdan broj njihove dece, kada završe osnovnu školu, ne znaju ni svu ćirilicu. Pitajte profesore u srednjim školama, ako su voljni da javno govore. Tako je Majakovski zavapio kada je revolucija počela da ždere samu sebe: „Kako u odebljalo uho da utisnem tihu reč?“. Tako i mi grcamo svedočeći kako demokratija u našoj zemlji već decenijama ždere samu sebe. Sa jednim manjkom, naša demokratija nema i neće imati svoje pesnike. Reč demokratija ne stavljam u navodnike. Jer, nije jedan belosvetski diktator seo u presto u okrilju demokratske procedure. Ne treba ih pominjati? Odveć dobro su znani. UGLANCANE CILEPICE: To je zato što je preovlađujuće zdravorazumsko mišljenje u našoj zemlji da naša demokratija na vlast postavlja „jake i poštene političare, koji znaju šta i kako treba raditi“. Uopšte ne treba ići, kako se obično misli, u prigradske birtije da bi se ovakav stav mogao čuti. U birtijama nije ni nastao. Nastao je u našim akademijama, intelektualnim prestoničkim salonima, partijskim centralama. Poglavito kod onih koji dobro poznaju „mudrost našeg narodnog čoveka“. Nikada ne zagacavši blatnjavom brazdom u njivi. Nikada ne pomogavši ijednom običnom narodnom čoveku u nevolji. Cipelice im čiste i uglancane. Kravata uredna. E pa, mudrost narodnog čoveka je, kao tvrdi odgovor, počela da se valja skverovima, ulicama, seoskim zabranima. Ta vrela magma vulkana Srbija će tek prasnuti erupcijom. Stavom, rečju, nepristajanjem, otporom. možda će, za sada, masivnim i masovnim pritiskom biti umirena. Ali, tek za neko vreme. Do još silnije erupcije. Naša stvarnost je stvarnost sabijene opruge. Kad-tad, sabijena opruga će odskočiti. Što je tvrđe i duže sabijana, njen prasak će utoliko biti jači. Svaka nekontrolisana oligarhija u strepnji za očuvanje svojih položaja, privilegija, svojih agresivnih instinkata… gomila, koncentriše dokle god može, svoj pritisak. Baš to ludilo i blesavilo politike je eklatantan impuls tragične političke gluposti, koju porađa animalni instinkt za ždranjem i zgrtanjem. Nije ovde reč o gluposti kao o mentalnoj insuficijenciji. Već o gluposti kao socijalnoj (političkoj) insuficijenciji. Od ove gluposti, pokazuju i vreme i povesnost, patili su i pate i neki natprosečno inteligentni vladari. Tada satiranje racija postaje stvar propagandne „političke mudrosti, snage, doslednosti“. Krleža je pre jednog veka zapisao: „Glupost je sama u sebe zaljubljena i njeno je samoljublje…
