Danas

VIDA OGNJENOVIĆ O NAGRADI SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKA VOJVODINE

Studente više niko neće moći da laže i prevodi žedne preko vode

Kao prvi dobitnik novoformirane nagrade Saveza dramskih umetnika Vojvodine za celokupno stvaralaštvo, Doajen pozorišta, u četvrtak, 5. decembra, upisaće se književnica, dramatičarka i pozorišna rediteljka, od nedavno i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti...

Vida Ognjenović, kada će joj ovo priznanje svečano biti uručeno na Sceni „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kako se navodi u saopštenju SDU Vojvodine, za ovu nagradu konkurišu pozorišni delatnici (reditelji, glumci, dramski pisci, dramaturzi, kostimografi, scenografi…) koji su radeći u pozorištu najmanje trideset godina ostavili veliki i neizbrisiv trag na polju svoje kreativnosti u okviru pozoriš ne umetnosti. – Nagrada Doajen pozorišta nazvana je Majstorsko pismo, a nagrade su lep običaj, i za onog ko ih daje i za onog ko ih dobija, to je jedan naro- čit međusobni odnos priznanja – kaže za Danas Vida Ognjenović. – Zato se i radujem, ovo lepo priznanje je u pravom smislu iskreno, dobijam ga od mojih kolega, saradnika, mojih studenata, i mojih bivših studenata, i to doživljavam kao nagradu za ono što smo radili zajedno i što radimo zajedno. Za svakog umetnika to je velika čast – objašnjava Ognjenović, koja je i redovna profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu, i profesorka emerita na Akademiji lepih umetnosti i multimedija u Beogradu, i koja je u dugom nizu decenija obrazovala brojne generacije studenata. – Nagrada će mi biti uručena posle izvođenja predstave „Poetesa“, za koju sam pisala tekst i koju sam režirala, koja je nastala u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Tvrđava teatra. Ali, nažalost, u našim životima više nema mesta velikom radovanju – prošla godina nam je protekla u znaku nezapamćene tragedije u školi „Ribnikar“, a ovu godinu nam obeležava strašan zločin u Novom Sadu – petnaestoro ljudi, uglavnom mlađih i dece, poginulo je na Železnič koj stanici zbog neodgovornosti i manipulacija vlasti, a dvoje mladih ostaju doživotni invalidi. Ja ne mogu da idem u Novi Sad s radošću, iako dobijam nagradu, i ne znam normalnog čoveka koji u svom ličnom životu od prvog novembra može da se oseća radosnim i spokojnim u ovakvoj zemlji. Mislim da su svi moralni ljudi jako tužni i uznemireni – ne mogu da prihvate „maglu“ kojom vlast već mesec dana pokušava da ubedi građane da nije odgovorna za ovaj zločin…