Pečat

ISHODIŠTA AMERIČKIH IZBORA

Da li je Tramp neprijatelj demokratije i Evrope

Brojni analitičari, stručnjaci i novinari i kod nas, i u inostranstvu ocenjuju da su i sam fenomen Tramp, a još više njegova ponovna pobeda na američkim izborima, uzrok „krize demokratije“, a da je posebno „opasno“ to što on „ne voli“ Evropu. Ima li istine u tome?

U samo predvečerje pisanja ovog teksta, više američkih medija objavilo je dugo iščekivanu vest da je sada već odlazeća administracija Džozefa Bajdena odlučila da dozvoli kijevskom režimu da koristi američko oružje dugog dometa za napade na teritoriju Rusije. Ako se pokaže kao tačna, a to je vrlo moguće, ovakva tragična odluka ne bi predstavljala nikakvo iznenađenje, nego bi bila samo logičan sled događaja, ako uzmemo u obzir ponašanje američkih vlasti (duboke države) i prilikom prethodnog stupanja na vlast Donalda Trampa. Iako su odnosi Vašingtona i Moskve te 2016-2017, iako napeti, bili na mnogo nižem nivou sukobljavanja neto što je to danas, američka administracija je i tada pokušavala da Trampu što više oteža uspostavljanje partnerskih odnosa sa Moskvom i spuštanje tenzija. Vašington se u „tranzicionom periodu“, vremenu od Trampove pobede na izborima do stupanja na dužnost, potrudio da povuče poteze koji bi izazvali reagovanje Moskve i zacementirale sukob pa su usvojene nove sankcije i doneta odluka o proterivanju velikog broja ruskih diplomata iz SAD…