Danas

POLOŽAJ KULTURE GOVORI O DISTOPIJI U KOJOJ ŽIVIMO

Srđan Vučinić umetnički direktor FAF-a

I ovo društvo, u kojem je korupcija postala zakon, i ovaj svet na ivici samouništenja navode me da se sa sve većim nespokojstvom vraćam temeljnom pitanju, „Šta je čovek?“, kaže za Danas umetnički direktor Festivala autorskog filma i esejista Srđan Vučinić...

Odgovarajući na pitanje kako vidi aktuelnu situaciju u našem društvu pred otvaranje 30. jubilarnog FAF-a, omiljene filmske fešte kod nas. Bazični slogan FAF-a „Pogled u svet“ festival je za ove tri decenije opravdao kroz filmove za koje se borio da dođu do publike u onim najtežim vremenima kada je tek počinjao i kasnije kad se program bogatio novim i zanimljivim selekcijama i tribinama, a i sada kada obeležava tri decenije postojanja, ne pada na prigodne rituale svojstvene jubilejima nego nastoji da ga obeleži, kako i dolikuje samom imenu festivala – autorski. O tome, o tendenciji približavanja autorskog filma bioskopskom filmu, o slici zapaljene Skupštine 5. oktobra i događaju nakon toga koji je vratio veru da će kultura povratiti svoj značaj, o tome koji su filmovi „za ne propustiti“ na ovogodiš njem FAF-u, pitali smo Srđana. „Kad bi filmsko platno prosijalo svoju pravu svetlost, univerzum bi iščezao u plamenu…“ Bunjuelov je citat koji ste naveli na kraju vašeg uvodnog teksta „Sjaj je sve jači“ povodom 30. FAF-a. Zašto ste izabrali baš taj citat? – Zato što mislim da je tu najplastič- nije predstavljena potencijalna energija filmske umetnosti. A ta energija, tačnije njeno strujanje između pokretnih slika i publike – to je ono što se zbilja događ alo na FAF-u svih ovih 30 godina. Divan je taj vaš tekst specifičan i po tome što je u jednoj rečenici i što čitajuć i ga imam utisak da se odmotava neki film pred očima. Da li ste bili nadahnuti da ga na taj način napišete ili ste poželeli da rečima stignete pokretne slike, izbegnete prigodan ton svojstven jubilejima ili je o nečem desetom reč? – Svakako sam hteo da izbegnem prigodan ton… Zapravo, zamolio me je reditelj Marko Đorđević, kada je smišljao svoj film posvećen našem festivalu (koji će biti prikazan u čast 30. godišnjice) da mu kao mali podstrek napišem nešto što će ličiti na govore koje sam imao na otvaranjima ranijih godina. I ja sam probao da napišem jednu rečenicu, pomalo po uzoru na mog omiljenog pisca Hrabala, koja će rasti i rauzbuktavati se sve do svog logič nog vrhunca – apokaliptičnog Bunjuelovog citata…