Ekspres

NEAUTENTIČNOST

NeautentičnostSvet već duže vreme dubi na glavi, samo što su mediji ubedili anesteziranu javnost da ne dubi i da nikad nije bilo bolje

U dvadeset prvom veku život se ne odvija tamo gde treba, u stvarnom svetu, nego tamo gde ne treba, u virtuelnom, na društvenim mrežama. U virtuelnom svetu, po logici stvari, nema autentičnosti, ali ona nije ni poželjna.

Poželjno je da svi budu isti, da budu ono što nisu, da bi bili u trendu – uvek nasmejani, zdravi, raspoloženi, pozitivni i srećni. Jedino su nesreće autentične, sve ostalo je danas lažno – u vreme interneta koji ne služi ljudima, nego ljudi služe njemu. Posebno kada je o društvenim mrežama reč, a reči danas mogu biti besmislene, ali moćne i smislene, ali nemoćne u okolnostima kada je sve relativizirano, pervertirano i dovedeno do apsurda egzistencije. Turgenjev je bio u pravu kada je rekao da na svetu nema ništa jače, ali ni nemoćnije od reči – nije pritom važno da li su one smislene ili ne. Tako je uvek i bilo kroz istoriju čovečanstva, posebno u kriznim vremenima. Masa tada sledi monstrume i psihopate kao što je bespogovorno i slepo sledila Hitlera, Musolinija, Staljina… Dakle, tada nije važno šta demagozi pričaju i što je to morbidno, čudovišno i neozbiljno, nego što ljudi vole laka rešenja i prazna obećanja koja nude lažne mesije. U današnje vreme, Veliki brat je inpersonalan – nešto u šta se veruje da postoji, mada ne postoji na autentičan način jer kompjuterska simulacija ne može biti stvarna…