Citadela

PRIČE O MISTIČNIM STRANAMA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Granična iskustva različite vrste, uporno vode junake nove knjige priča Aleksandra Bjelogrlića ka «poslednjim stvarima» našeg sveta, bilo da su u pitanju lične istine ili sama mogućnost saznanja. Iznoseći  osam pripovednih varijacija rasutih u prostoru od psihološkog realizma do fantastike, priče iz knjige Citadela, potvrđuju činjenicu da prave knjige priča uvek sa sobom nose obilje potencijalnih romana.

Mešajući karte misticizma kao ključne fascinacije u životima svojih junaka, ove priče nude uverljiva putovanja kroz ovdašnjem čitaocu bliske prostore i vremena, bilo da je u pitanju još jedna optika rekapitulacije ili senčenja balkanskih užasa u XX veku, iz priče Dvostuku pohod,ili potraga za čarobnim simbolima, stešnjena između istine i iskustva života, a usred zahuktale svakodnevice u naslovnoj priči, Citadela.

Da daleka vremena postoje i danas, svedoči priča o tragačima za dragocenostima iz prošlosti (Dijadema iz zapadnog kraljevstva), mistični elementi života povezuju savremenog Kaina i Avelja i uticaj monolita iz Kjubrikove Odiseje 2001 u priči Februar, a priča Čovekovo mesto u prirodi, uz pomoć iskustva bolesti i vantelesnog iskustva, na samoj granici spoznajnih moći postavlja pitanja o tome da li vera i emocije mogu probušiti zatvoren sistem sveta u koji su smeštena naša bića.

«Kada si mlad, čini ti se da svet nestaje sa tobom, a kada ostariš, čini ti se da sa tobom umire i svet», rezonuje jedan od junaka priče Lero i Nela, književne utopije koja lako i konceptualno shvatljivo odvodi čitaoca iza tajne smrti i besmrtnih zakonitosti materijalnog sveta. Gradeći koncept hipotetičke uslovne besmrtnosti u tzv.cerebralnoj egzistenciji kao trajnom ishodištu ljudi koji su potrošili tela, pripovedač otvara prostor za literarno zasnovan uvid spram graničnih polja materijlne egzistencije i jednog vida onostrane realnosti.

Veza između mističnog i svakodnevnog, kada su Bjelogrlićeve priče u pitanju, potvrđuje se tako i kao veza između čitaoca i čitanja. Odnosno, dubinskim razlogom te veze.

Nenad Šaponja